Bebi Dol – Bebi Dol

Album iz 2007:

1. It’s a Man’s, Man’s, Man’s World
2. Fool to cry
3. Puppy love
4. What’s going on?
5. Free
6. Moon river
7. Help
8. You’ve got a friend
9. Harlem shuffle
10. Papa’s got a brand new bag
11. Memories (The way we were)
12. Lush life

izdanje: Mascom Records

Bebi Dol obrade blues, jazz, rock i soul pesama. Album pocinje fantasticnom obradom James Brown-ove “It’s a Man’s, man’s, man’s World” iz 1966. nesto sporija od originala, i jednako dobra. Bebin neobican glas (u koji sam, moram da priznam, odavno zaljubljen) se odlicno uklopio u atmosferu. Mozda mi je samo malo nedostajalo ono Jamesovo vristanje na kraju uz “He’s lost in the wilderness, He’s lost in the bitterness”. Sledi Fool To Cry, obrada Rolling Stones-a. Ovde je kopija po meni bilja od originala. I jos se provlaci solo, valjda na saksofonu, koji me neodoljivo podseca na Poslednji Krug U Monci, mada ga nema u filmu, ali atmosfera je u pitanju. Puppy Love – Paul Anka. Bebi Dol kao da se trudila da ovo otpeva sto nerazumljivije. I uklapa se uz tekst, nezno, kao da je gledate da mazi to kucence dok peva. Marvin Gaye – What’s Going On. Sta se desava? Nestrpljivost i mirnoca istovremeno. Ritam koji tera na djuskanje. I na lagani ples. Free – Chante Moore. Ovu bih voleo da cujem uzivo. Sledi svima poznata tema filma Dorucak Kod Tifanija – Moon River, koju je u originalu izvodio Andy Williams a onda i mnogi potom. Zanimljiv aranzman. Do pola pesme su samo akusticna gitara i Bebin glas. Potom se ukljucuju klavir, bubanj sa metlicama i jos ponesto. Ima se utisak da gledate Bebi Dol u nekom klubu kako sedi na barskoj stolici i peva. Obzirom da su Stonsi vec bili, na redu su The Beatles. I veliki hit Help. U nekoj pop-jazz varijanti. Odlicno. Prateci vokali su takodje doprineli dosta, da ne znam, mislio bih da su crnkinje iz nekog njihovog crkvenog hora. “You’ve Got a Friend” (Carole King) iz 1971 se takodje nasla na albumu. “Harlem Shuffle”, 1963 je snimilo duo Bob & Earl, i Bebi je uradila zanimljivu obradu na ovom 2007 albumu. I evo ga onaj pasaz iz prve dve pesme ponovo. To mu valjda dodje nesto kao lajt motiv albuma. Jos jednom Dzejms Braun – “Papa’s Got a Brand New Bag”. Ovde vec kao da vidimo njega obucenog u haljinu, mrsavijeg jedno 50 kila kako peva svoj hit. I sa nesto tanjim glasom. I legendarna Barbra (nikad necu biti siguran da nije Barbara ) Streisand – Memories (The Way We Were). Iliti “Memries”. Ova mi je, moram da priznam, malo dosadna. Dobra je, ali nije za moje nestrpljive zivce. Album se zatrava Nat King Cole obradom Lush Life. Klavirska, lagana, tacno za fajront. Sede jos samo dva alkosa koji ne mogu da ustanu sa stolice i ja koji moram da odslusam kako bih napisao ovaj tekst kasnije.